СИНАИТИ

hram spreda

Обилазећи знаменитости Великог Поморавља и Ресаве нилазио сам на мање познате цркве и манастире. Мештани су знали тек у реченици или две да ми објасне значај и порекло локалне знаменитости. Није ми ништа друго преостало, него да упитам свештенике за детаље. Углавном су одговори били више уопштени, јер документација није постојала или је уништена.

Камени остаци цркви и богомоља једва да су сачувани, зарасли у шибље и неприступачни. Око њих су испредане легенде које се преносе у причама старијих мештана.

Тако сам чуо и да је манастир Манасија првобитно требало да буде изграђен на сасвим другом месту, низводно низ Ресаву, покрај села где се и сада уочавају темељи који се једва препознају.

У време када је кнез Лазар зидао задужбине, у Србији су се појавили СИНАИТИ. О њима се ретко прича и у народу мало зна. А поред хришћанских светитеља који се поштују и славе у СПЦ, равномерно место заузимају и синаити Ромил Раванички и Сисој.

У југоисточном углу припрате манастира Раваница је гроб преподобног Ромила Раваничког који је умро 1376. године, пре завршетка изградње манастира Раваница. Све указује да је истинита легенда да је пре манастира Раванице ту постојала црква чији је старешина доносио храну Ромилу Синаити.

Пећина у којој је боравио Ромил Раванички је порушена приликом изградње железничке пруге Ћуприја – Сењски Рудник, а место где је живео Сисој може само да се нагађа, вероватно поред обновљеног манастира у Сисевцу.

У клисури реке Раванице, између манастира Раваница и Сењског Рудника, постоји мало проширење које се зове Вавило. Легенда каже да је ту живео преподобни Синаит Вавило.

Да ли је на обалама Раванице, Миросаве, Црнице, Ресавице, Ресаве и осталих река и потока подно Кучајских планина, било и других Синаита, данас нико не може са сигурношћу да тврди. Синаити су градили своје скитове, мале манастире у којима су живели пустињачким животом, мењајући овоземљаске лепоте једино лепим и прекрасним Христом. А пошто често кажемо да се у пределима источно од Велике Мораве, налазе мале Свете Горе, онда је оправдано и мишљење да су Синаити заслужни за све то.

Један други синаит, Роман је сахрањен у каменој гробници манастира Свети Роман код Ђуниса. Отуда помисао и да су мошти Сисоја сачуване, али да до сада нису откривене.

Изнад села Паљане у општини Ћуприја, као и поред села Забрега у општини Параћин, налазе се цркве посвећене Светом Јовану Крститељу. Да ли су и њих основали непознати калуђери са Хиландара, ја не знам.

Белешка о Забреги:

https://stamenkovicdusan.wordpress.com/2017/09/08/iza-brega-zabrega/

Белешка о Паљану:

https://stamenkovicdusan.wordpress.com/2017/09/11/paljane-legende-i-mitovi/

Душан Стаменковић