ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА РОТАРИЈА У ПОМОРАВЉУ

Rotary

Између мита и стварности најлакше се опредељују они људи који имају довољно сазнања. О Ротари покрету у свету и у Србији данас постоји заиста много информација које су лако доступне на интернету. За неуке је можда мало теже да се снађу у претрагама када је у питању Ротарији у Поморављу, конкретно у Ћуприји, Јагодини и у Параћину. Пошто је ова 2017. година на неки начин јубиларна година, јер је званично први клуб у Поморављу основан 1937. године, одлучио сам се да објавим низ докумената из тог периода.

Најпре неколико уопштених информација о Ротарију из Википедије, слободне енциклопедије (цитат):

• Ротари је међународна организација пословних и професионалних људи удружених широм света, у циљу пружања хуманитарне помоћи, подстицања високих етичких стандарда у свим професијама и унапређење добре воље и мира у свету.
• Зачетник Ротари идеје Паул Харис, хуманиста из Чикага, организовао је и основао први Ротари клуб  фебруара1905. године. Паул Харис је 1910. године постао први председник светске организације Ротари Интернационал.
• Ротари је данас једна од најугледнијих организација у свету. Данас у свету има више од 29.000 Ротари клубова у 140 земаља.

У Краљевини Југославији је све кренуло давне 1928. године када је основан Ротари клуб БЕОГРАД. Одлука о оснивању клуба је донета 15. октобра 1928. године са идејом да се међу члановима успостави искрено пријатељство и да они буду од користи једни другима и друштву уопште. Клуб је престао да ради крајем марта 1941. године, непосредно уочи напада Немачке на Југославију. Процес реоснивања овог клуба је започет 1989. године, а званично постојање клуба је везано за 8. мај 1992. године.

Кључна година за ширење Ротари клубова у Краљевини Југославији је 1931. Тада је постојећих 13 клубова са 319 чланова основало свој Дистрикт 77. Клубови су се налазили у Београду, Загребу, Осијеку, Новом Саду, Суботици, Сушаку, Марибору, Вараждину, Љубљани, Сарајеву, Сплиту, Панчеву и у Скопљу.

Одмах треба напоменути да је 1928. године, исте године када је основан први клуб у Југославији, постојао покушај формирања клуба у Ћуприји. Поступак је покренуо Добривоје Бранковић, председник Окружног суда. Међутим, премештањем судије у Охрид, идеја о оснивању клуба је пролонгирана.

Средином 1936. године индустријалац Славко Теокаровић, власник фабрике штофова у Параћину, заједно са агрономом Јосипом Пејхом из Ћуприје, окупио је групу угледних људи из Ћуприје, Параћина и Јагодине који су били заинтересовани за Ротари.

Међународни Ротари правилник је дозвољавао да се у једном граду формира само један клуб и то са именом тог града, али није било предвиђено да три града оснују заједнички клуб. И онда је настао проблем како да се клуб зове. Логично би било име клуба „МОРАВА“, јер река повезује сва три града.  И тако је 17. априла 1937. године проглашено оснивање Ротари клуба МОРАВА.

На инаугурационом састанку је било присутно свих 20 чланова клуба, а гости су били гувернер дистрикта Владимир Белајчић и представници клубова из Београда, Новог Сада, Ниша и Лесковца.

Чартер прослава је одржана 4. септембра 1937. године у Јагодини, у хотелу „Палас“ уз присуство 73 Ротаријанца. Први председник клуба је био Славко Теокаровић. Клуб је успешно радио све до априла 1941. године.

У Поморављу су 2003. године реоснована два клуба, један за подручје Јагодине, а други за подручје Ћуприје, Параћина, Деспотовца и Свилајнца.

У музеју у Ћуприји је почетком јула 2015. године Ротари клуб „Ћуприја – Морава“ изложио низ докумената, фотографија и предмета који су се односили на рад клуба од 1937. године.

У галерији фотографија приказана су документа и фотографије.

Аутор: Душан Стаменковић